Nikola Tesla (1856–1943) - Planetarni velikan i najznamenitiji Srbin

Velikan svetske nauke čija su otkrića fundamenalno promenila svet, zaslužan je za niz pronalazaka koji su obeležili savremenu epohu i koji predstavljaju temelje savremenog čovečanstva. Rođen je u srpskoj porodici pravoslavnog sveštenika Milutina, 10. jula 1856. godine, u selu Smiljanu u Lici, koja je tada bila u sastavu Vojne Krajine i predstavljala posebnu oblast pod vlašću cara i vrhovnih vojnih vlasti u Beču, a danas je to teritorija Hrvatske. U rodnom Smiljanu završio je prvi razred osnovne škole, a u Gospiću preostale razrede osnovne i niže razrede gimnazije. U Karlovcu je 1873. godine završio Realnu gimnaziju. Potom kreće u svet, prvo u Grac na studije tehnike, zatim u Prag gde upisuje studije filosofije. U Budimpešti započinje pronalazački rad: najpre usavršava aparat za pojačanje glasa na telefonu, a zatim razvija ideju o obrtnom magnetnom polju. Sredinom 1882. godine Tesla odlazi u Pariz, u Edisonovo kontinentalno društvo, a 1883. stiže u Strazbur gde je napravio prvi  prototip indukcionog motora. Sledeće godine dolazi u Ameriku i počinje da radi u Edisonovoj kompaniji. Već 1885. osniva sopstvenu kompaniju i počinje da pravi prve motore i generatore naizmeničnih polifaznih struja. O Teslinom delu uči se u školama, ali se ipak nedovoljno zna. Obično se kaže da je on ljudima podario energiju i moć kakvom do tada nisu raspolagali. Danas bi se bez njegovih otkrića zaustavili tokovi moderne tehnike, gradovi bi ostali u mraku, ostali bismo uskraćeni bez signala radija i televizije, zavladao bi tehnički kolaps. U najkraćem, Tesla je osmislio sistem proizvodnje, prenošenja i korišćenja naizmenične struje, koja je zamenila jednosmernu, jer se ona nije mogla prenositi na daljinu. Smislio je motor na naizmeničnu struju i transformator koji su osnova svih uređaja koji rade na principu elektromotora. Pronašao je trofaznu električnu struju i omogućio da naizmenična električna energija postane osnova elektro-distribucije u svetu. Teslin transformator visokog napona omogućio je razvoj sistema prenosa i prijema televizijske slike. Pronalazač je radija. Zatim sistema daljinskog upravljanja, radara, elektronskog mikroskopa, robota i niza drugih otkrića koja su u osnovi mnogih tehničkih uređaja u našem svakodnevnom okruženju. Sa preko 250 patenata, Nikola Tesla se uz Faradeja smatra najvećim pronalazačem u istoriji nauke. Tesla je između ostalog izabran za člana Njujorške akademije nauka, Srpske akademije nauka i umetnosti, proglašen je za počasnog doktora nauka na više univerziteta, stekao je mnoge diplome i priznanja svetskih univerziteta i naučnih ustanova. Njemu u čast ustanovljena je prestižna međunarodna nagrada „Tesla“, Udruženja elektroinženjera sa sedištem u Njujorku.

Njegovo ime nosi jedan krater na Mesecu i jedna mala planeta, jedan prekookeanski brod… Njegova genijalnost i danas je predmet ozbiljnih istraživanja. Nikola Tesla je jedan od najznamenitijih Srba svih vremena. Bio je kosmopolita, ali se nikada nije odrekao svog duhovnog, kulturnog i narodnog identiteta. Bio je ponosan na svoje srpsko poreklo. Poslednje dane života Tesla je proveo u nemaštini, usamljen i takoreći zaboravljen, jer nije mario za materijalnom stranom života, niti je komercijalizovao svoja dela neprocenjive vrednosti. Umro je 7. januara 1943. godine u hotelskom apartmanu broj 3327, na 33. spratu hotela „Njujorker“ u Njujorku.